Glavni uzroci oštećenja betona

Beton i armirani beton smatraju se najpopularnijim i pouzdanijim građevinskim materijalima našeg vremena. Proizvođači betona tvrde da pod pravim uslovima njihovi proizvodi mogu imati neograničen rok trajanja. Međutim, različiti uticaji okoline (npr. kiša, mraz ili hemijske supstance koje se prenose vazduhom), u kombinaciji sa lošim kvalitetom betona i strukturnim nedostacima vremenom mogu izazvati ozbiljna oštećenja betonske konstrukcije. Ipak, ova oštećenja mogu se uspešno popraviti.

,,Svojstva betona zavise od mnogih faktora u vezi sa materijalima i tehnologijom. 

Kao i ostali građevinski materijali, beton korodira. Uzroci korodiranja se mogu podeliti na fizičke i hemijske."

GLAVNI UZROCI OŠTEĆENJA BETONA

Beton je kompozitni materijal koji se sastoji uglavnom od vode, agregata i cementa. Njegova svojstva zavise od korišćenih komponenata i raznih tehničkih faktora. Njegova glavna privlačnost leži u njegovoj sposobnosti da se oblikuje ili izlije u gotovo svakom željenom obliku i u njegovom antikorozivnom dejstvu na armaturu. To, zauzvrat, značajno povećava korisnost betona kao građevinskog materijala. Antikorozivno dejstvo na armaturni čelik je moguće zbog visoke alkalnosti betona (pH 12-13,5). Tako visoka alkalna sredina formira ,,inertni sloj"" koji štiti armaturni čelik od korozije. Međutim, tokom vremena, beton nastavlja da se stvrdnjava i tada karbonacija dolazi do izražaja: Konstrukcija postaje sve više sklona koroziji - bilo zbog fizičkih ili hemijskih faktora.

FIZIČKO KORODIRANJE BETONA

Fizičko korodiranje betona može se opisati kao destruktivan uticaj mraza na vlažan beton. Ali, uzrok je i abrazija, mehaničko oštećenje, uticaj česte promene opterećenja ili oštećenja izazvana preopterećenjem.

HEMIJSKO KORODIRANJE BETONA

Hemijsko korodiranje betona je uzrokovano štetnim uticajem različitih hemijskih supstanci, bilo tečnosti ili gasova, koje razlažu beton i oštećuju njegove komponente.

Na primer, ugljen dioksid (CO2) koji se nalazi u vazduhu, zajedno sa vlagom dovodi do karbonizacije betona. S jedne strane, kalcijum karbonat nastaje iz ugljen dioksida zbog raznih hemijskih reakcija, zaptiva betonsku konstrukciju, povećava njenu otpornost na curenje, i donekle povećava jačinu pritiska. S druge strane, dovodi do neutralizacije betona, čime se smanjuje njegova alkalnost. Kao rezultat toga, beton gubi zaštitna i antikorozivna svojstva koja se odnose na armaturu. Štaviše, kiša (sa niskom koncentracijom minerala) ispira lako rastvorljiva jedinjenja ugljenika - proces koji kasnije postaje vidljiv kao karakteristične bele mrlje - i snižava zateznu čvrstoću i poroznost betona. Ovo na kraju olakšava proces karbonizacije i dovodi do korozije armature u okviru betonske konstrukcije. Ovo posebno važi za starije betonske konstrukcije niske čvrstoće, npr. C12/15 (B15) ili C16/20 (B20).

Proces karbonizacije betona i pH nivo

KISELA

Oštećen beton, neprekidna karbonizacija i propadanje betona, korodiranje armaturnog čelika.

NEUTRALNA

Neutralizacija betona dovodi do gubitka njegovih prirodnih anti-korozivnih svojstava.

ALKALNA

Veoma alkalna sredina gradi ,,inertni sloj" koji štiti armaturni čelik od korozije.

PROCES PROPADANJA BETONA

Obično, propadanje betona napreduje relativno sporo. U početnoj fazi, koja može potrajati, nema vidljivih znakova na betonskoj površini. Međutim, unutar strukture, proces karbonizacije je već u toku i nastavlja do tačke gde dubina neutralizacije dostiže armaturni čelik ili građu i uništava zaštitni ,,inertni sloj". Ovako počinje korodiranje armaturnog sistema. Štaviše, proizvodi ove hemijske reakcije (npr. rđa) imaju veći obim od svojih prvobitnih elemenata, što može da dovede do toga da beton napukne ili se otcepi. Tokom vremena, beton se odvaja od armature i potpuno izlaže elemente armaturnog čelika (slika 1). Od tog trenutka, karbonizacija se ubrzava i cela konstrukcija postaje ugrožena.

Slika 1: Faze propadanja betona pod uticajem faktora spoljne sredine i brzina oštećenja armature tokom života konstrukcije

DIJAGNOZA

Svim betonskim konstrukcijama je potrebna sistematska kontrola i održavanje. Kada uočite znake propadanja betona, pre daljih koraka potrebna je dijagnoza. Ova dijagnoza uključuje analizu početne projektne dokumentacije izgradnje, procenu uticaja okoline, procenu temperaturnih i faktora vlažnosti i ispitivanje same konstrukcije. Na osnovu ovih rezultata, moguće je locirati mesta gde se odvija najintenzivnija karbonizacija, a zatim dati detaljnu procenu stanja betona i nivo njegove neutralizacije. Nakon toga, mesta gde su elementi čelika izloženi trebalo bi naznačiti u cilju procene opšteg stanja armature. Svi ovi koraci obezbediće preciznu sliku o tome koliko je korozija napredovala i koji je očekivani životni vek konstrukcije. Konačno, najpogodniji koncept popravke može biti izabran.

Povezan sadržaj

Izolacija balkona - profesionalni slučaj

Zaštitite balkon od intenzivnih vremenskih uslova

more

E-Učenje

e-učenje Vam pomaže da naučite kako se inovativni Ceresit sistemi mogu primeniti - u svako doba, na svakom mestu.

more

Register to the program

Register free of cost for an account and claim rewards

more

A, a, B, b, C, c, Č, č, Ć, ć, D, d, Dž, dž, Đ, đ, E, e, F, f, G, g, H, h, I, i, J, j, K, k, L, l, Lj, lj, M, m, N, n, Nj, nj, O, o, P, p, R, r, S, s, Š, š, T, t, U, u, V, v, Z, z, Ž, ž

A, a, B, b, C, c, Č, č, Ć, ć, D, d, Dž, dž, Đ, đ, E, e, F, f, G, g, H, h, I, i, J, j, K, k, L, l, Lj, lj, M, m, N, n, Nj, nj, O, o, P, p, R, r, S, s, Š, š, T, t, U, u, V, v, Z, z, Ž, ž

A, a, B, b, C, c, Č, č, Ć, ć, D, d, Dž, dž, Đ, đ, E, e, F, f, G, g, H, h, I, i, J, j, K, k, L, l, Lj, lj, M, m, N, n, Nj, nj, O, o, P, p, R, r, S, s, Š, š, T, t, U, u, V, v, Z, z, Ž, ž

A, a, B, b, C, c, Č, č, Ć, ć, D, d, Dž, dž, Đ, đ, E, e, F, f, G, g, H, h, I, i, J, j, K, k, L, l, Lj, lj, M, m, N, n, Nj, nj, O, o, P, p, R, r, S, s, Š, š, T, t, U, u, V, v, Z, z, Ž, ž

A, a, B, b, C, c, Č, č, Ć, ć, D, d, Dž, dž, Đ, đ, E, e, F, f, G, g, H, h, I, i, J, j, K, k, L, l, Lj, lj, M, m, N, n, Nj, nj, O, o, P, p, R, r, S, s, Š, š, T, t, U, u, V, v, Z, z, Ž, ž

Ubrizgavanje bez pritiska: Ubrizgavanje bez pritiska je naročito pogodno za blago vlažne ili vlažne cigle. Izbušite rupe za tečnost za silifikaciju prečnika 12 mm, sa razmakom u proseku oko 12 cm i nagibom od najmanje 30° (ne više od 45°).

Ubrizgavanje pod pritiskom: Ubrizgavanje pod pritiskom je naročito pogodno za zasićene podloge. Izbušite rupe prečnika od 12 do 18 mm (u zavisnosti od vrste i veličine korišćene cevi za ubrizgavanje), sa prosečnim razmakom oko 12 cm i nagibom od oko 30 °. Pri nagibu od 30 °, dubina rupa trebalo bi da bude jednaka debljini cigala kako bi osigurali da 5 cm zidova na kojima radimo nije probijeno. 

  • Pre ubrizgavanja proizvoda, uklonite prašinu iz rupa.
  • Ubrizgajte CO 81 bez pritiska iz napojnih posuda sa vremenom infiltracije od najmanje 24 sata. U slučaju ubrizgavanja pod pritiskom, koristite odgovarajuće uređaje i pritisak od 2 do 7 bara.
  • Sledećeg dana, ispunite rupe bez šupljina sa CR hidroizolacionim muljem.